Најранији подаци о новој цркви Св.Ђорђа су из 1865. године. Те године су за 362 цесарска дуката купљени кућевни плацеви од Стојана Петровића, Алексе Марића и Живка Илића за градњу нове цркве.

Из писма Ужичке конзисторије од 2. марта 1866 године министру просвете и црквених дела дознајемо да је до тог времена комисија одређена од К онзисторије изабрала место за нову цркву и да је упућен захтев Н ачелништву Крушевачког округа да за цркву сачини план и предрачун. Даље се види да је Начелништво писало конзисторији и изнело жељу општине Крушевачке да се плацеви и градња цркве исплате из капитала цркве Лазарице, који је тада износио око 200.000 гроша чаршијских. Са овим су се сложили свештеници и тутори цркве Лазарице, с тим да се новац врати кад се стекне. Свештеници су били за то да се новац врати без интереса, а тутори да се врати са интересом. Због овога је замољена Конзисторија да донесе своје решење.

Како Конзисторија није имала случај да се у истој вароши гради друга црква из капитала постојеће, то је затражила од министра просвете и црквених послова упутства како да одлучи у овој ситуацији. Ипак је Конзисторија у писму изнела мишљење да би требало подржати мишљење црквених тутора. пошто није било прописано правило за случајеве какав је овај у Крушевцу, министар просвете и црквених дела затражиио је 12.марта 1866.године мишљење од Светог архијерејског сабора.

Архијерејски сабор је разматрао ово питање и донео одлуку коју је министру просвете и црквених дела 14. априла 1866.године проследио митрополит Михаило. У одлуци, између осталога, стоји „да се може по варошима з једном месту једну црквену обштину сачињавајућим употребити лежећи капитал постојећи Православних храмова, на зидање новог православног храма у истом месту, а новобоздружениј храмда не буде дужан потрошене капитале постојећи пре њега храмова на своје зидање истим храмовима враћати, нити се као њихов дужник сматрати, јер у једној вароши сви храмови, ма колико иј на броју било принадлеже у једној обштини грађанској, а сачињавају једну Црквену обштину“

Прошло је 13 месеци од када су погођени плацеви тројице поменутих власника, али нису били исплаћени. То је био разлог што су се они 29. априла 1866. године писмено жалили начелнику Округа. У писму истичу да ако им се за 20 дана не исплате плацеви, они ће их продати другом. После овог писма уследила је преписка између начелника Округа, министра просвете и црквених дела и председника Ужичке Конзисторије. Пошто је после одлуке Архијерејског сабора било јасно да се у једном месту може градити друга црква из капитала постојеће, министар просвете и црквених дела је 22. јуна 1866. године одобрио да се из капитала цркве Лазарице исплате погођени плацеви.

Кад је реч о месту на коме је саграђена црква Св.Ђорђа (названа нова црква), у летопису цркве нема података о куповини плацева о којима говори архивска грађа. Додуше, Летопис је писан на основу сећања и свеочења старих свештеника, а не на основу извора. Тако је на једном месту забележено да се прича да је то био луг, који се звао грштак, како се и данас тај крај назива иако је насељен и урбанизован. На другом месту Летописа записано је сведочење старих протојереја Радомира Алексића и Илије Стаменковића, рођених почетком ХХ века у Крушевцу, да је црква Св.Ђорђа подигнута на слободном простору на коме је била депонија – сметлиште и где су деца играла лопте. Приликом копања темеља наишло се на велику кречану, због чега се мисли да се данас централни део пода храма улеже.

Са почетком градње цркве одуговлачило се иако је новац био обезбеђен из капитала цркве Лазарице. Каснило се и са израдом плана и предрачуна. У међивремену је општина Крушевачка потрошила без одобрења 400 цесарских дуката за набавку материјала. Збого овога је Ужичка конзисторија тужила општину Крушевачку министру просвете и црквених дела тражећи да се тај новац врати Управи фондова. Док је трајала ова преписка, Министарство грађевина је итрадило план и предрачун за нову цркву. То видимо из писма министра грађевина министру просвете и цркваних дела од 22. децембра 1871.

Прошло је више од годину дана израде плана и предрачуна и тек је 13. фебруара 1873. године Ужичка конзисторија писмено тражила од министра просвете и црквених дела одобрење за 300.000 гроша чаршијских из капитала цркве Лазарице за зидање нове цркве, јер је толики био предрачун. Министар просвете и црквених дела је већ 27. фебруара исте године одоврио тражени издатак. У ову суму је укључено и оних 400 дуката које је општина Крушевачка потрошила за куповину материјала без одобрења.

Од 1873. па следећих 12 година у доступним докумантима нема података о градњи цркве Св. Ђорђа у Крушевцу. Из списка планова израђених цркава у Краљевини Србији, који се чува у архиву САНУ, сазнајемо да је зидање нове цркве почело тек 1885. године. Зашто се стајало 12 година, од одобрења издатка за градњу у износу од 300.000 гроша чаршијских, до самог почетка градње, за сада је непозанто.