Иконостас

Црква Св.Ђорђа била је 1898. године озидана и стављена под кров а новац из капитала цркве Лазарице потрошен. За унутрашње опремање цркве: израду иконостаса, живописа, куповину утвари и књига недостајала су средства. Због тога је Суд општине Крушевачке изабрао одбор за довршење крушевачке цркве. Одбор је заједно са Црквеном општином прикупио потребни новац разрезом и добровољним прилозима од народа. Потом је одбор за довршење цркве објавио оглас да ће се одржати лицитација за израду иконостаса. Из објављеног текста се види да је план за иконостас израђен.

Према томе плану столарски део иконостаса биће израђен од суве боровине, дрворез од сувог липовог дрвета. Делови који су предвиђени да се фарбају биће офарбани мрсном бојом два пута, а преко тога доћи ће премаз који ће им деловима дати сјај. На ономе што је у плану означено жутом бојом урадиће се позлата, а белом бојом посребљавање.

Одбор је погодио са државном тополивницом у Крагујевцу три звона, затим је расписао и држао лицитацију за израду иконостаса, а резултат лицитације с плановима послао министру грађевина на одобрење.

Три звона за нову цркву плаћена су крајем 1902. године 2.700,60 динара. Министар просвете и црквених дела је 9. новембра 1902. године одобрио овај издатак.

После доста проблема, уговор за израду иконостаса је закључен 5. фебруара 1903. године. Потписали су га чланови одбора и живописац Живко Југовић. Према уговору Југовић је имао да изради 19 икона на иконостасу и 2 велике као престоне: Св.Ђорђа и Св.Јована Крститеља.

Из доступних докумената се не види када је комисија прегледала и примила иконостас за нову цркву. Највероватиније је то било 18. децембра, јер је одбор за довршење цркве 19. децембра 1903. године донео решење о коначној исплати живописца.

На дрвеним преградама иконостаса изведен је у дуборезу биљни орнамент, нарочито богат око престоних икона. На иконостасу су очуване првобитне иконе до данас. Конзерватор Радомир Петровић је 1983. године обновио фреске: над улазним вратима Св.Ђорђа и на бочним Св.Симеона и Св.Тројице.

Иако је уговором за израду иконостаса ангажован један живописац, Живко Југовић, у сликарству иконостаса стилски се јасно разликују две целине. Постоји велика разлика у стилу између горњих и престоних икона. То је поједине научнике, међу којима Павла Васића, навело на закључак да су то радови двојице сликара. Све упућује, каже П.Васић „да су горње иконе рад Живка Југовића, а престоне иконе вероватно Милана Миловановића“. Миловановић је вероватно радио иконе за цркву Св.Ђорђа по свршетку Академије у Минхену, по свој прилици у лето 1903. године.

На зидовима храма урађено је 12 фресака. За сада се не зна ко је радио ове фреске. У Летопису је изнета претпоставка Бранка Миленковића из Крушевца, рођеног 1897. године, да је ове фреске радио италијански уметник Арминије, који је Миленковићу поклонио једну лепу икону Св.Спиридона на платну.

Поред ових фресака, изнад улазних западних врата израђена је фреска Св.Ђорђа, изнад северних Св.Симеона и изнад јужних Св.Тројице.

Временом су ове фреске претрпеле извесна оштећења. Чишћење фресака, отклањање оштећења и поправка натписа изведени су октобра 1983. године. Радове је извео Радомир Петровић, сарадник Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда са Радмилом Лазић и Невенком Кованџић-Петровић, такође из Београда.



Новости